Lagali su nas kad su nam govorili da se sve može: Marija Bergam za Story

Mariji Bergam (34) raspored je bio pretrpan zbog „Senki nad Balkanom“ i intermedijalne predstave „Španska luda“, koja je praktični deo njenog umetničkog doktorata na FDU. S obzirom na to da je majka desetogodišnjeg Danila i trogodišnje Olge, nije joj lako da uklopi sve obaveze.

Pročitajte: Neopisivo liči na Mariju Bergam – Raša Bukvić prvi put u javnosti sa novom izabranicom

– Što bi rekao jedan divni reditelj – lagali su nas kad su nam govorili da se sve može. Stvarno su nas lagali. Roditelji znaju koliko je posvećenosti, ljubavi, pažnje i energije potrebno da bi se deca podizala. S druge strane, svaki posao – kada se radi ozbiljno i odgovorno – zahteva veliku posvećenost, a umetnost posebnu strast i ljubav. Da li je moguće i jedno i drugo? Teško. Nešto se mora u nekoj meri žrtvovati.

Kad se ukuca vaše ime, naiđe se na niz tekstova u kojima se tvrdi da krijete muža. Zabavlja li vas to?

– Nisam to, verujte, čak ni primetila. Moj muž nije iz javnog života i bolje je da tako ostane.

Svojevremeno ste konstatovali da život u zajednici s drugim čovekom podrazumeva i susret sa samim sobom, objasnili rečima: „Često o sebi imamo mišljenje koje nije baš tačno. Tek u relaciji s drugim čovekom imaš to ogledalo.“ Šta vam je to ogledalo otkrilo tokom proteklih par godina?

Hello arhiva

 

– Život u zajedništvu je podvig i traži da iskreno sagledamo sebe i da stalno rastemo. Iz ljubavi prema nekome drugom sebe stalno nadograđujemo i na taj način gradimo zajednicu. Svi ljudi koji imaju uspešne zajednice, ne samo bračne već i bratsko-sestrinske ili prijateljske, znaju da to podrazumeva stalnu budnost i pažnju da nam ne bi promaklo nešto što može narušiti odnos.

Jednom prilikom ste otkrili da umete da budete neumereno iskreni i da u nekom trenutku kažete baš ono što ne treba. Da li vam je ta osobina napravila neki ozbiljan problem?

– Bogu hvala, nije bilo ozbiljnih problema, ali je bilo situacija da sam poželela da jednostavno nestanem s tog mesta. To je verovatno taj Mediteran u meni. Mi smo dosta neposredni, otvoreni… Ljudima to, možda, ponekad deluje nepristojno, ali takvi smo.

Kolika je razlika u mentalitetu između žitelja vašeg rodnog Kotora i ovih ovde?

– Mnogo su mi bliži i bolje se razumem ne samo s ljudima s mora već i iz Cetinja, Podgorice, Berana... Jednostavno, slično smo „naštelovani“. Severniji mentaliteti mi nisu toliko poznati, pa ljudi često umeju da me iznenade.

Hello arhiva

 

Ima raznih iznenađenja?

– Znam da generalizacije nisu dobre, ali kod nas uvek znaš da li te čovek s kojim pričaš ceni, voli, mrzi... Jedni s drugima znamo na čemu smo, a ovde sam srela ljude koji su vrlo fini, smeškaju se, a onda čuješ da ti ne samo ne misle dobro, već iza leđa rade nešto loše. Ostaću, čini mi se, večno dete, koje nikada do kraja neće shvatiti kako svet funkcioniše.

Da li maštate da se u starosti vratite da živite na obali mora?

– Ne u starosti, već u mladosti (smeh). Međutim, bojim se da se mi u našim životima ne pitamo previše. Kao da nas neke reke nose. Mnogo volim Beograd i ljutim se na svakoga ko o njemu kaže bilo šta loše. Ovde sam provela najlepše godine svog života. Dobro se osećam u njemu...

Suprug nije iz Crne Gore?

– Nije, on je iz Srbije.

Brankica Treskavica