Traume su me saplitale, danas ja upravljam njima: Ispovest Milana Marića o psihoterapiji

Glumac Milan Marić, jedan od onih umetnika koji ne beže od iskrenosti, godinama otvoreno govori o tome koliko mu je psihoterapija promenila život. 

Ipak, u nedavnom gostovanju u podkastu "Velike priče" kod Branka Rosića, prvi put je detaljnije i dublje progovorio o traumama koje su ga, kako priznaje, godinama pritiskale poput nevidljivog tereta, ne dopuštajući mu da živi punim kapacitetom. 

Pročitajte: Preživeo sam sve što je bilo za preživeti: Milan Marić o borbi, snazi i novim počecima

Ispovest Milana Marića snažno je odjeknula jer retko ko iz javnog života tako otvoreno govori o unutrašnjim borbama, ranama i celokupnom procesu psihoterapija.

Marić je opisao da je na terapiju otišao u trenutku kada ni sam nije mogao da razume muke koje su ga pratile:

- Psihoterapija mi je apsolutno pomogla i zato sam o tome često i govorio. Ja sam otišao sa nekom mukom koju ja nisam mogao ni da razumem, a ne da se izborim sa njom i pokušavao sam kao mlad da godinama, tu muku nekako eskiviram. 

- Imao sam s jedne strane onaj mladalački nalet, život, želju, a s druge strane, imao sam to nešto, da budem slikovit - kao da mi neko skače na leđa i nikako nisam mogao da potrčim punim kapacitetom. I kada sam krenuo na terapiju, posle nekog vremena, taj teret na leđima je postajao sve lakši. Ne zato što sam ja uspeo da ga zbacim samo, nego zato što sam naučio kako da ga nosim i uprkos njemu ja mogu da trčim danas i sve ove godine.

Miloš Nadaždin

Otkrio je da terapijski proces nije bio ni jednostavan ni lak:

- Da li je to zahtevalo neku vrstu rada? Zahtevalo je. Da li je to zahtevalo neku vrstu preispitivanja, zbunjenost, proces koji je morao da se desi – jeste, morao je da se desi. Ali, zahvaljujući tome ja imam kvalitetniji život. Da li to znači da sam ja završio rad na sebi? Ne, naravno. Dešavaju se mnoge stvari, život je nepredvidljiv. Ali, terapija jeste nešto što je najbolje utrošen novac u mom životu, što mi je popravilo kvalitet života.

Naglašava da danas mnogo više ljudi poseže za terapijom, ali i da je važno mudro izabrati terapeuta. Prema njegovim rečima, ključno je da ljudi nauče da pričaju o sebi, prepoznaju svoje probleme i prestanu da ih guraju pod tepih.

Pročitajte: Milan Marić nema dilemu: To mi je bila najbolja investicija, poboljšala mi je život

- Imam traume sa kojima živim, za koje znam u grob ću ih odneti, one nikad neće nestati. Ali, moj odnos prema njima se promenio, ja njima više ne dozvoljavam da me povređuju, one to više ne mogu, i ne dozvoljavam im da upravljaju mojim životom. 

- Uzele su jedno određeno vreme mog najlepšeg života, mučile su me, saplitale su me, otežavale su mi život. Nisam odustajao, nekako sam se nosio s tim kad mi je bilo mnogo teško, i kad nisam znao kako i kad nisam znao da li je uopšte moguće. Izdržao sam taj proces, verovao sam tom procesu terapije i ja danas imam osećaj da te traume ne upravljaju mojim životom već da ja upravljam njima. Ja njih nisam uspeo da izbrišem, ali sam ih prihvatio, one su deo mog života, i pod mojom kontrolom. A ne ja pod njihovom.

 

  

 

Kao važnu društvenu temu, Marić dodaje da je naše društvo i dalje duboko istraumatizovano i da ne zna da razgovara o problemima:

- Gledamo na to kao na neku svoju slabost, imamo te neke malograđanske principe da se o sramoti ćuti, nemoj da pričaš… Moramo da naučimo da pričamo o stvarima koje nas muče, zbog kojih smo slabi, koje su nam se desile, koliko god da su teške prosto sve to doprinosi jednom opštem boljitku. I zato uvek pričam o terapiji. To nije laka odluka i nije lak proces, ali vredi probati.

Ispovest Milana Marića podseća da snaga nije u skrivanju, već u prihvatanju  i u hrabrosti da sebi pružimo priliku za mir i unutrašnu slobodu.