Svi bismo voleli da nam je sve potaman, ali ja ne odustajem! Ispovest Žarka Paspalja o najtežem periodu života

Ekipa iz Humske pobedila je u četvrtak veče Bajern sa 92:85 u 14. kolu Evrolige, u prvoj utakmici nakon ostavke legendarnog Željka Obradovića. Duel je bio poseban i zbog još jednog debija — prvi put u ulozi sportskog direktora našao se Žarko Paspalj, čovek koji je zamenio Zorana Savića usred velikih promena u klubu.

Pročitajte:Željko Obradović dao ostavku, pa se obratio navijačima Partizana - Morao sam da preuzmem odgovornost

A upravo Paspalj je neko čiji je pobednički karakter odavno poznat i prepoznatljiv. Da taj njegov duh nije slomljen čak ni posle teških zdravstvenih problema, pokazao je davne 2017. godine, kada je nakon tri srčana i jednog moždanog udara prvi put progovorio za magazin Story. Taj intervju, u kojem je otvoreno govorio o najtežem periodu svog života, danas ponovo dobija težinu — naročito sada, kada se vraća u srpsku košarku kao jedan od ključnih ljudi Partizana.

U momentu kada ponovo preuzima važnu ulogu u Partizanu, vredi se podsetiti šta je sve Paspalj prošao i kakvu snagu je pokazao u godinama iza nas. U pomenutom intervjuu iz 2017, prvi put nakon oporavka otkrio je kako je izgledao trenutak kada je doživeo moždani udar, dok je boravio kod svog dugogodišnjeg prijatelja Grega Popoviča u San Antoniju.

- Sedeo sam u lobiju hotela u San Antoniju i pio kafu kao i svako popodne prethodnih dana…“ — tako je započeo svoje prisećanje Paspalj, opisujući trenutak kada je shvatio da nešto nije u redu, ali ne i šta mu se zapravo dešava.

Pročitajte: Bio si najbolji otac, muž i prijatelj - Biljana Obradović se slomila zbog njegovog odlaska

Nastavljajući se na taj šokantan momenat, legenda jugoslovenske košarke otkrila je i kako je pokušavala da dođe do vazduha, razume šta joj telo poručuje i zatraži pomoć. Onako zbunjen, krenuo sam napolje, zakoračio dva metra i prospem sve ono iz ruku…“ prisećao se, objašnjavajući kako je upravo Popovič bio taj koji je, po ko zna koji put, odigrao ključnu ulogu u njegovom životu.

Ovaj intervju podsetio je javnost na to kakav je Paspalj bio i ostao — čovek koji je ispisao istoriju evropske košarke, prvi iz jugoslovenske generacije koji je kročio u NBA, zlatni olimpijski momak i sportista čiju su upornost i karakter obožavali i protivnici i saigrači. Ali i čovek koji se, uprkos višedecenijskim zdravstvenim bitkama, nikada nije predao.

Kada govori o utakmicama, životu i prijateljstvu, vidi se jasna nit koja ga vodi: jednostavnost, humor, snaga i neverovatna volja da ide dalje. Zato i ne čudi što su, kada je 2017. stigla vest o njegovom moždanom udaru, navijači jednostavno poručivali: „Nije to ništa za njega, taj čovek je neuništiv…“

A upravo ta kombinacija iskustva, karaktera i mentalne čvrstine sada stiže na poziciju sportskog direktora Partizana, u trenutku kada je klubu potrebna stabilnost, mirna ruka i hladna glava.

U nastavku intervjua, Paspalj je iskreno govorio o oporavku, strahu, prijateljstvu, svom odnosu prema košarci i životu, ali i o tome kako se menja — i kako ostaje isti. Bez obzira na sve.

Skromni ste, ali unutrašnja snaga za vas je karakteristična, kako tokom igre, tako i u težim životnim situacijama...

– Nadam se da je tako. Posle svega ovoga nešto se nisam puno promenio, to mogu da kažem, to je istina. Volim da se družim i nikada nisam imao situaciju da me ljudi posmatraju na neki drugačiji način. Nekome ide lakše, nekome teže. Meni je to išlo lakše. Smatram da nisam zlonameran, volim da se družim i da se zezam, i možda ljudi to prepoznaju. Ne možeš da pobegneš od onoga kakav si karakter i kakva si ličnost.

Iako već jedan deo života imate zdravstvenih problema, svaki put iz toga izađete još jači. Kako uspevate da uvek ostanete isti i zadržite snagu?

Printscreen/Youtube/i X&O’s Chat

 

– Mislim da ti u toj situaciji i nema nekog drugog izbora.

Mnogi bi na vašem mestu odavno legli u krevet i predali se, a vi nikad ne odustajete.

– Ne odustajem. Svi bismo voleli da nam je u životu sve prelepo i da nam je sve potaman, da se ne razboljevamo i radimo mnoge stvari, ali eto, nekome je tako, nekome nije. To je sve život i to je sve u redu. Idemo dalje. Iz ovoga imaš praktično izlazak na dva putića. Što kažete, da se zavučeš negde i da kažeš – ovo ništa ne valja i da se zabiješ negde u nekakvu rupu ili da nastaviš da funkcionišeš. Moraš sebi da se posvetiš toliko da ne možeš u pedesetoj godini da budeš baš krajnje neozbiljan, ali s druge strane, ne možeš ni da ne vodiš neki normalan život. Ne znam šta bi trebalo da uradim. Volim da se družim, posvetim neko vreme prijateljima i da se tu popije poneka čaša vina i da se jede neka lepa, prijatna večera, i to je ono čega se nikad ne bih odrekao.

Izgledate kao da se u vašem životu posle svega i nije nešto drastično promenilo.

– Tako je, bićemo malo oprezniji, možda disciplinovaniji u nekoj meri, ali ne vidim razloga da se tu nešto bitno promeni. Ono što moraš da ispoštuješ, da budeš iole ozbiljan zbog situacije u kojoj se nalaziš, to poštuješ, ali šta da radiš... Za dva-tri meseca ovo će biti opet jedna od situacija koju ćemo ostaviti u prošlosti i idemo dalje. Ima toliko lepih stvari vezanih za budućnost o kojima treba razmišljati, bez veze je da ih propustiš, zar ne?