Reviju „Ona“ kojom je otvoren Fashion Week zatvorila je Zoe Kida pesmom „Visočanstvo“, koju je zamislila kao odu ženskoj snazi, neustrašivosti, slobodi, borbi. Kaže da joj ta strana „ženske medalje“ nije bila kristalno jasna do trenutka kada je dobila decu. Tada se suočila sa snagom, koju svaka žena nosi u sebi i „otključa“ kad je potrebno. Taj osećaj je sublimirala u pesmu, čija je ideja da se žene iznutra probude i da budu svesne onoga što mogu. Na pitanje da li su i muškarci visočanstva Zoe Kida odgovara:
- I oni su visočanstva. Na početku sam imala veću okrenutost ka ženama, a onda je došlo vreme kad mi je postalo jasno da je ravnopravnost u gradovima vrlo prisutna. Mislim, čak, da su žene vrlo svesne da su u nekim oblastima dominantne. Međutim, u malim sredinama se glas žene još uvek slabije čuje.
Nedavno ste rekli da je Ana Radonjić, što je vaše pravo ime, racionalna, odgovorna, dobra drugarica, neko ko poštuje pravila, a da je vaš alter ego Zoe Kida slobodna, iracionalna, opuštena, neuhvatljiva, nekad čudna, nagla, beskompromisna. Kojoj je lakše u ovim vremenima?
- Ovo je vreme multifunkcionalnsoti i multimedijalnosti. Mislim da je za funkcionisanje u njemu neophodno sve to. Mladi ljudi se rađaju sa tim. Vrlo su sposobni, osvešćeni i odlično funkcionišu u tehnološkom smislu. Neophodno je angažovanje i leve i desne hemisfere mozga-da si i organizovan i originalan, da si i snalažljiv i da brzo učiš. Veoma je izazovno da ne kažem – teško (smeh).
Da li češće kažete izazovno ili teško?
- U četiri zida kažem – teško je, komplikovano, naporno. Moje umetnosti me smiruju, kao neka meditacija.
Kažete „umetnosti“, a svi znamo za muziku, poneko za ljubav prema kreiranju odeće. Da li postoji još nešto?
- Pre svega mislim na muziku. Za dizajn nemam završenu školu, ali me raduje crtanje, šivenje, slikanje... Dugo nisam ništa radila za moj brend „Žena dete“, ali planiram da živne.
Boško Karanović
Vi ste za svoju daleku budućnost već „rezervisali“ kuću kraj mora, u kojoj ćete svirati klavir i pevati, a bitno je i da ne razmišljate o novcu.
- Tako zamišljam srećnu starost. Uz taj klavir treba da budu srećni ljudi, koji se smeju. Volim jednostavan život, ali koji ima smisao od početka do kraja.
Imate li plan za ovaj deo „da ne brinem o novcu“?
- Za srećan i ispunjen život je potrebno malo. Sreću čine male stvari – muzika, prijatelji, mediteranska hrana... Samo treba uživati u svakom danu.
Pre šest-sedam godina ste sa suprugom vodili emisiju „Food Lovers“. Da li biste ponovili to iskustvo?
- Bih, jer sam se u međuvremenu jako izveštila u kuhinji. I to je jedno polje stvaranja. Vrlo je kreativno, samo mi za to treba malo više vremena. Kad dođu praznici prepustiću se uživanju u kuhinji. Peđa stvarno voli da kuva. Nekada je on mene impesionirao onim što spremi, nekada ja njega. Dok smo snimali tu emisiju bila sam trudna, pa mi je bilo malo naporno. Sada, kad deca nisu mala, mogli bismo sve da ponovimo. Često gledam recepte, pratim rilsove, pravim svoj mini elektronski kuvar...
Jednom prilikom ste rekli: „Nas dvoje smo se prepoznali i oboje znali da smo se pronašli za ceo život. Peđa i ja smo vrlo slični, delimo gotovo identična interesovanja, poglede na život, smisao za humor, ukus...” Da li ste verovali da ćete naći “mušku verziju sebe”?
- Nisam, a mi smo siguran dokaz da ne funkcioniše tvrdnja da se suprotnosti privlače. U našem sljučaju se „sličan sličnom raduje“. Kada kraj sebe imaš osobu koja razume tvoje potrebe, tvoj humor, tvoje biće – život ti je lagan i harmoničan.
Šta najbrže može da vas iznervira?
- Užasno me nervira laž, bezobrazluk, bahatost, nevaspitanje, glupost… Dete sam iz starog vremena, koje je naučilo da kaže hvala i izvinite. To mi je važno i tome učim svoju decu. Često mi govore - nemoj da ih opterećuješ, danas to nikome nije bitno, mada govorimo o elementarnim stvarima. Deca u vrtićima i školama ne govore dobar dan, niko nikome ne persira… Daleko od toga da mi je problem, ali mi je smešno kad mi neko dete kaže “ćao, šta radiš”.
Rekli ste i da prve godine sa “sitnom decom” nisu lak period za brak.
- Kad se deca rode nešto se desi i sa hormonima i sa ženskom psihom, pa muškarac odjednom nagrabusi. Vremenom se to izniveliše, ali treba proživeti taj period. Srećom, moj muž je bio strpljiv. Deca su divna stvorenja, ali traže mnogo energije. Iscede te, ali ti na neki neverovatan način vrate tu energiju. Sve to mi se dešavalo u vreme korone. Kada je počelo „zatvaranje“ Istra je imala dvadeset jedan mesec, a Lava je bila beba. Sećam se da sam pomislila – „skočili smo u hladnu vodu, plivaj, snalazi se“.
Boško Karanović
Lava je 26. novembra proslavila šesti rođendan. Da li je imala neku posebnu želju, vezanu za proslavu?
- Neko vreme smo rođendane slavili u pozorištancetu „Puž“ i bilo je preslatko. Sada je htela da proslava bude u malom bazenu na Dorćolu. Imaju kafić za roditelje, dođe animator, oni se bućkaju sat i po, naravno predviđena je i torta... Za sada nemam problem sa njihovim željama, jer umem da ih kanališem, ali kad počnu da pominju telefonte, patike, Guči... (smeh). Dobro, za Guči se šalim, ali sigurno je da neće videti nikakve brendove. Celog života kreiram i ni od čega pravim nešto, pa je logično što želim da to i one znaju, jer je to način da shvate koliko su važni stil i originalnost. Možeš da imaš para koliko hoćeš, ali bez njih – džabe.
Zoe Kida otvorila je Reviju „Ona“ na Fashion Weeku pesmom „Visočanstvo“, koja slavi žensku snagu, slobodu i neustrašivost. U intervjuu, Zoe otkriva kako je majčinstvo otključalo njenu „žensku medalju“ i inspirisalo je da žene iznutra probude svoju moć. Razgovarala je i o svom alter egu, umetničkim strastima, ravnopravnosti žena i muškaraca, porodičnom životu, kreiranju brenda „Žena dete“ i idejama za srećnu i ispunjenu budućnost. Tekst daje ekskluzivan uvid u život i filozofiju ove talentovane umetnice.
Komentari (0)