U isto vreme su se razboleli: Sanja Marinković sa suzama u očima o smrti roditelja

Uvek vedra, nasmejana i sigurna pred kamerama, Sanja Marinković godinama ostavlja utisak žene koju ništa ne može da poljulja. Njena energija, duhovitost i smirenost postali su njen zaštitni znak, ali iza tog osmeha krije se priča ispisana teškim gubicima, ličnim lomovima i tihom borbom koju je vodila daleko od očiju javnosti. 

Iako navikla da sluša tuđe ispovesti, Sanja retko govori o sopstvenoj boli, ali sada je odlučila da ogoli dušu i progovori o ranama koje nikada u potpunosti ne zarastaju.

Pročitajte: Sanja Marinković: Razvela sam se tri puta, prvi mi je najteže pao

U emisiji "Iz profila", u razgovoru sa autorkom i voditeljkom Vesnom Milanović, Sanja je po prvi put otvoreno i iskreno progovorila o smrti svoje majke, ali i o paralelnoj borbi koju su njeni roditelji vodili sa istom, surovom bolešću. 

Tokom razgovora, poznata voditeljka osvrnula se na odnos sa majkom, njenu borbu sa bolešću, ali i na dane nakon gubitka, otkrivajući koliko joj je upravo porodica bila najveći oslonac u trenucima kada je tuga bila najteža.

- Mama i tata su se u isto vreme razboleli, samo su drugačije tu bolest nosili. Mama čak i pre tate. Kancer je bio na plućima i jednom i drugom. Drugačije su tu bolest nosili. Tek kad ti ta bolest zahvati sve organe, počne život da ti bude nemoguć, vidiš da ne možeš da se izlečiš, pa kreneš da se testiraš…

Printscreen Youtube Iz Profila

- Mami smo pronašli tako što je uganula nogu na Keju, pa je počela da je boli kičma. Nešto slično kao kod Saše Popovića. Oni su prošli iste lekare, iste bolnice, čak i ovu u Francuskoj, s tim što je Saša otišao u Francusku, a moja mama nije mogla, jer u trenutku kad smo sve organizovali njoj su se pluća napunila vodom i mi smo taj avion otkazali Uspriča s knedlom u grlu ispričala je Sanja.

Vesna Milanović je u nastavku razgovora pitala ko joj je pomogao da nauči da o toj boli govori bez da je emocije potpuno slome, a Sanjin odgovor otkrio je dubinu njenog karaktera i način na koji se nosila sa tragedijom.

Pročitajte: Više nije dečak, izrastao je u pravog šmekera: Sin Sanje Marinković proslavio 18. rođendan, pogledajte kako danas izgleda Strahinja (FOTO)

- Niko me nije naučio ali sam valjda naučila kako da gutam knedlu. Svi su me pitali šta sam pila od lekova. Nikad u životu otkad sam se rodila nisam popila niti jednu tabletu za smirenje. Nikada. Ni pola nečega. Ne znam odakle ta jačina. Verovatno sam tako vaspitavana, takav mi je karakter, takva mi je bila baka i druga baka i tetka. Sve smo tako nekako jake. Jačinom svog karaktera sam sebi objasnila da je to život. Nema predaje, borimo se. Sve što je bilo u našoj moći mi smo uradili. Sav novac koji je bio moguć mi smo dali.

Posebno emotivno govorila je i o prijateljima koji su joj, kako kaže, spasli razum u najtežim trenucima i nisu joj dozvolili da ostane sama sa tugom.

- Imam dobre prijatelje koji žive u Dubaiu i sećam se da su doputovali iz Dubaia kad se mama razbolela i rekli mi: „Spremi se, idemo na vino“. Rekla sam da ne mogu stvarno zbog mame, a oni su bili u fazonu „dok ti je mama na terapiji ti si planirala da budeš kod kuće, da žališ sebe, mamu, druge okolinu… Da se spremiš za pet minuta dolazimo po tebe“. I ja navučem farmerke, majicu. Hvala im na tome! Oni znaju ko su. Isto tako i dva prijatelja su mi pomogla, bio je koncert Adel u Minhenu, tad još nismo znali koliko je mama loše, ja kažem ma ne dolazi u obzir, kakva Adel. Ali, sećam se da su drugovi došli i rekli „Mi smo karte kupili, uzeli smo ti i avionske karte. Polećeš sutra u deset, vraćaš se prekosutra u jedan – prisetila se Sanja u emisiji.

Miloš Nadaždin

Upravo tada, kako sama ističe, shvatila je ko su ljudi koji zaista imaju mesto u njenom životu.

- Najveće čišćenje u životu sam napravila tad, kada su mi roditelji bili bolesni. Dobila sam mnogo poruka za saučešće i svima sam odgovorila kome sam želela. I to je to. Odgovorila sam onima za koje sam smatrala da su srcem i dušom uz mene, a ne da su tu random. Tu se stvarno vidi ko gde pripada. Isto tako kad sam sahranila mamu i kad sam došla kući, nisam htela nikoga da vidim a samo mi je neko zvonio na vrata, samo su došle drugarice i rekle: „Pa dobro jesi li ti mislila da ćeš ostati sama tu večeras?“. Čak i neki ljudi sa kojima sam bila manje prijatelj su me uredno zvali i hvala im na tome… – istakla je ona.

Iako je prošla kroz gubitke koje malo ko može da razume, Sanja Marinković danas stoji kao simbol istrajnosti, snage i dostojanstva. Njena ispovest nije samo priča o bolesti i smrti, već i svedočanstvo o ljubavi, prijateljstvu i hrabrosti da se, uprkos svemu, nastavi dalje – sa knedlom u grlu, ali uspravno.