Željko Joksimović: Kosta jedva čeka da sestrice dođu na svet, beskrajno je sladak

Željko Joksimović je karijeru počeo u Francuskoj, gde je osvojio nagradu za prvu harmoniku. Godinama njegova karijera je išla samo uzlaznom putanjom, bio je veoma zapažen na muzičkom takmičenju "Evrosong“, ima publiku širom sveta, ali ništa od toga ga nije nateralo da poželi da napusti Srbiju i otisne se u svet.

- Ne, nikada to nisam ni pomislio. Izuzetno volim svoju zemlju, sve što ona jeste, grad u kojem živim, ljude koje poznajem, našu kulturu, običaje, istoriju. I svoju stariju ćerku sam učio da ostane ovde i pruži najbolje svojoj zemlji da bi ona bila bolja. Ako svi budemo otišli, ko će ovde ostati. Moje želje su uvek bile vezane samo za to kako mogu da učinim moju zemlju boljom. Nedavno smo se Jovana i ja vraćali sa puta iz Atine, gde često boravimo. Na aerodromu su ljudi bili toliko ljubazni prema nama, vide trudnicu i baš se trude da joj olakšaju put. I onda dođemo u Srbiju, na ulasku mi stojimo u redu nekoliko minuta, i onda policajac koji radi na ulasku ne kaže ni "dobar dan“. Uzima pasoš, ne gleda nas, ćuti namršten. I ja mu kažem "dobar dan“, jer ne želim da budem deo te Srbije koja više ne zna da pozdravi, koja ne ume da pohvali, da izgradi nego bi samo da ruši - objašnjava Željko u intervjuu za Blic.

Željko iako je javna ličnost, van scene je običan čovek, otac, suprug koji šeta sa svojim sinom Kostom, ide na pijac, igra se u dvorištu.

- Nedavno, Jovana i ja u prodavnici pored naše zgrade sretnemo glumicu Slađanu Petrušević i ona mi kaže Željko dođi da se zagrlimo, pa nema smisla da se sad upoznajemo posle toliko godina koliko smo na sceni. To je tako bio jednostavan gest, a oduševio me. Uvek me oduševi srdačnost i pristupačnost ljudi. Stalno smo na Tašu, Jovana naravno češće nego ja, ali ja se pridružim kad završim obaveze u studiju. Mi smo sugradjani na ulici, a roditelji u parku. Šutiramo lopte i tešimo kad se razbiju kolena - iskren je Joksimović.

A kakva je atmosfera pred dolazak bliznakinja na svet, i kako reaguje sin Kosta Željko sa osmehom priča:

- Kosta je vrlo emotivan i jedva čeka svoje sestrice. Mi mu objašnjavamo da će one samo spavati, jesti i da mora da sačeka da malo porastu pa da se igraju, ali on je već spremio lopte i lutke i čeka da ih nauči pravila. Beskrajno je sladak.

Na pitanje da li je spreman da ponovo menja pelene, priprema hranu za bebe, peva pesmice Željko za kraj priznaje:

- Apsolutno. Sam sebe iznenadim koliko pesama znam.