Jedna od najpriznatijih pevačica narodne muzike, u velikoj ispovesti za “Story” osvrće se na sve dobre i loše životne poteze koje je pravila
Petar Đorđević
U godini u kojoj je, po svemu sudeći, od posebne važnosti okružiti se pozitivnim vibracijama, a negativan ostati tek na koronu, osmehAne Bekute(61) pokazao se kao odlično oruđe u takvim nastojanjima.
Zahvalni popularnoj pevačici što nam je omogućila da jedno prijatno popodne provedemo u njenom društvu, brzo smo shvatili da je pozitivan stav i njoj samoj umnogome pomogao da prebrodi ne samo ovu zahtevnu godinu već i značajan deo njenog razvojnog puta koji je vodio ka karijeri kakvu danas ima.
Nedavno ste primili još jednu u moru nagrada tokom vaše impozantne karijere, u pitanju je priznanje za izuzetan doprinos narodnoj muzici. Šta mislite da je bilo presudno, kakve su se to zvezde sklopile, pa da imate ovakvu karijeru?
– Mislim da se ono što iskreno i dosledno želite, ali bez trunke rezerve, najčešće ostvari. Ukoliko, pri tome, uporno radite, razvijate svoj talenat, ne odustajete kad je teško, izbegavate trule kompromise i mirno spavate, mozaik je sastavljen. Neizmerno sam radosna, ponosna i zahvalna što sam sve ovo dočekala i zaslužila.
story
Ovo priznanje dolazi od vaših kolega sa estradne scene. Znači li to da na njoj zaista nema ljubomore?
– Da je lošeg više nego dobrog, ne bih ni ostala u ovom poslu. Neki vas vole, neki ne, ali kvalitet svi cene i priznaju. Najzad, kao i u drugim vodama, neophodan je minimum esnafske solidarnosti. Negativne emocije više izjedaju one koji ih emituju nego one kojima su upućene.
Zbog čega pri svakoj objavi na “instagramu” ističete rečenicu: “Sve sam stekla sama”? Čini se da vam je važno da se to ne zaboravi.
– To je naslov moje pesme koja ima mnogo poklonika, naročito među damama koje se u njoj prepoznaju. Pišu mi ljudi da je gotovo postala neka vrsta ženske himne. U njoj je dosta autobiografskog, a neki kažu da ima i izvestan feministički prizvuk. Činjenica je da sam sebi sama krčila put i na to sam ponosna. Pored toga, to je omiljena pesma moje mame.
Kada čovek do svega što ima dođe sasvim sam, nekako zvuči da je to i najteži put.
– Kad si sam, preuzimaš kompletnu odgovornost na sebe. To je istovremeno i zastrašujuće i veličanstveno, zbog čega je, kad uprkos svemu opstaneš i uspeš, satisfakcija velika. Cena slobode je, naravno, visoka, ali je nikada ni za šta nisam i ne bih menjala.
Komentari (0)