– Primetio sam je mnogo pre nego što sam je upoznao. Stanovao sam kod Pravnog fakulteta, a ona je tuda svakodnevno prolazila sa drugaricama na putu do Arhitektonskog fakulteta. I stvarno je bila prelepa, pa su je primetili i svi drugi, ne samo ja. Mi smo u to doba bili klinci, one su već bile studentkinje, a mi gimnazijalci. Nisam ni sanjao da će biti moja. Kasnije smo se upoznali i sve je imalo prirodan put, pa je tako došlo i do našeg zbližavanja i braka. Venčali smo se kada sam se vratio iz vojske 1975. godine i naravno da sam bio ponosan na suprugu, ali i na sebe što sam uspeo da osvojim jednu od najlepših žena Beograda – rekao je glumac svojevremeno.
Mnogo godina kasnije, kada su ga pitali kako su on i Milica uspeli da sačuvaju brak, imao je krajnje jednostavno objašnjenje koje bi možda svi trebalo da poslušamo:
- U braku mora da ima razumevanja, a po svemu sudeći supruga ga je imala za mene kao i ja za nju. Ne postoji idealan brak, ali mi smo se venčali i dobili decu iz ljubavi, bavili se sličnim profesijama i verujem da smo zbog toga uspeli. Imali smo slične ideje kako da vaspitavamo decu, pa ih tako nikada nismo lagali, čak i kada se govorilo o neprijatnim istinama. Posle svega, zapitam se da li je moguće da smo tako dugo zajedno i poželim da i sebi i njoj dodelim medalju. Ipak, znam da bi ona više volela lep prsten, što planiram da joj kupim za godišnjicu - ispričao je Ejdus 2009. godine.
