Čuveni američki stručnjak Dr Geri Voren ističe da je ključno povećati unos joda koji je odgovoran za funkcionisanje našeg organizma u celosti.
shutterstock
Pošto ga organizam ne proizvodi, jod moramo svakodnevno unositi. Na ovaj način možemo da zaštitimo sebe i to mora biti osnovna aktivnost. Dnevne potrebe odraslog čoveka iznose 150 mikrograma, dok se trudnicama preporučuje duplo više, 300 mikrograma. Najbolji izvori joda su alge, morska riba i jodirana so.
Nedostatak joda izaziva:
Umor
Osećate se iscrpljeno kada se probudite, 8 ili 10 sati spavanja noću vam nije dovoljno ili ne možete da funkcionišete ceo dan bez popodnevne dremke?
Manjak energije i osećaj umora povezani su s brojnim zdravstvenim stanjima, ali najčešće, simptom su nedovoljnog lučenja tiroidnih hormona.
Depresiju
Hipotiroidizam (manjak lučenja hormona štitne žlezde) može uzrokavati osećaj depresije i bezvoljnosti, ali utiče i na slabije lučenje serotonina – hormona sreće.
Iako se ne spominje često, jod je veoma važan za zdravlje, jer:
Iako je porast telesne težine najčešće posledica nezdravog načina života, ukoliko se javi u kombinaciji sa simptomima kao što su osećaj hladnoće i izražen umor, moguće je da je uzrokovan usporenim radom štitne žlezde.
Često ova osećanja pripisujemo stresu, problemima na poslu, finansijskim i ljubavnim problemima i drugim spoljnim uticajima. Ali šta ako je problem u nečem drugom? Problemi sa nesanicom, umorom, osećajem anksioznosti i depresije mogu ukazivati na probleme sa štitnom žlezdom. Kada nema dovoljno joda na raspolaganju, štitna žlezda nije u mogućnosti da proizvodi dovoljnu količinu tiroidnih hormona. Jod je osnovni gradivni element hormona štitne žlezde i utiče na većinu metaboličkih procesa u organizmu.
Komentari (0)