Saglasnost o predlogu Evropske komisije da se ukine sezonsko pomeranje sata poslednje nedelje u martu, odnosno u oktobru, još nije postignuta. Predlog je 2019. godine podržao Evropski parlament, ali članice ga još nisu usvojile.
U Evropi se, pa tako i u Srbiji, letnje računjanje vremena se ove godine završava 26. oktobra u tri sata ujutru - kazaljke na satu pomerićemo sat unazad.
U više navrata polemisalo se i o tome na koji način pomeranje sata utiče na naš organizam, a Slobodan Bubnjević iz Instituta za fiziku i urednik portala "Nauka kroz priče" jednom prilikom je istakao da su određeni problemi kod dela populacije neizbežni.
- Kada prosto pogledate prirodu, organizmi imaju način da prate svoj dnevni sat. Kada im pomerite taj sat nastanu izvesni problemi. Pokazalo se zapravo da tog vikenda kada se pomera vreme dolazi do povećanog stresa i više se poziva hitna pomoć. Izvestan broj eksperata je ukazivao na to da ako dobar deo godine živite u mraku, posebno mlađa populacija kojoj treba D vitamin, imate veći pritisak na organizam tokom cele godine nego što ste izloženi stresu taj jedan vikend kada vam je teško da ustanete ili malo duže spavate. To je klasično pitanje procene rizika, šta je veći problem, da imate tu vrstu stresa ili ne. Neke stvari dominantno zavise od delatnosti kojom se neko bavi - rekao je Bubnjević.
Kako pomeranje sata utiče na fizičko zdravlje?
Ljudski mozak ima biološki sat, poznat i kao cirkadijalni ritam, koji radi u ciklusu od 24 sata.
Bilo da dobijate dodatni sat ili gubite sat vremena sna, ovo uzrokuje poremećaj ciklusa spavanja i nekim ljudima može biti teško da se prilagode normalnom rasporedu, navode naučinici iz klinike Majo.
Photo by Edward Jenner from Pexels
Poremećen san, takođe, potencijalno može da dovede do većeg rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Komentari (0)