Pravoslavna crkva i njeni vernici slave Bogojavljenje 19. januara. Veliki praznik kojim se obeležava dan krštenja Isusa Hrista, kao i dan na koji se božji glas projavio i potvrdio da je Isus njegov sin.
Jedan je od 15 najvećih hrišćanskih praznika, a u našoj zemlji obeležava se na puno načina.Bogojavljenska želja treba da se zamisli tačno u ponoć.
Poznato je tradicionalno plivanje za časni krst i uzimanje osvećene bogojavljenske vode u crkvama i manastirima, koju kasnije treba piti u bolesti za ozdravljenje, ali i uz molitvu u zdravlju.
Postoji i staro verovanje koje kaže da će neudate devojke na bogojavljensku noć sanjati momka za kojeg će se udati, ako stave ogledalo ispod jastuka i tako prespavaju.
Kao i za većinu praznika, i za Bogojavljenje se vezuje verovanje o predskazanju vremenskih prilika. Ono kaže da ako na Bogojavljenje bude mraza i snega, godina će biti rodna, a ako bude vedro, čeka nas sušna godina.
Ipak, jedan od najrasprostranjenijih i najzanimljivijih bogojavljenskih običaja jeste ponoćna bogojavljenska želja, piše Lepa&Srećna.
Naime, u našem narodu veruje se da se u ponoć na Bogojavljenje nebo otvara i da tada treba izaći napolje, pogledati u nebo i poželeti želju, koja se, po starom verovanju, ispunjava ako je dobra.
Međutim, mnoge zbunjuje da li ovu želju treba poželeti u ponoć večeras, u noći između Krstovdana i Bogojavljenja, ili sutra, u noći između Bogojavljenja i Jovanjdana, praznika Svetog Jovana koji je i krstio Isusa Hrista na reci Jordan.
Odgovor je - večeras, u ponoć između Krstovdana i Bogojavljenja.
Znate onaj osećaj kada aplikacija preporuči tačno onu seriju koju ste hteli da gledate? Ili kada dostava stigne u minut, baš kada ste ogladneli? Ili kad vam pametni sat kaže da je vreme za šetnju i vi se zaista pokrenete? To, zapravo, uopšte nije slučajnost. Živimo u eri personalizacije, gde se sve više toga prilagođava upravo nama, našim potrebama, navikama i ritmu, gde je osećaj kontrole i slobode najvrednija valuta.
Komentari (0)