Dobrodošao, sedi, ne žuri: Jedna zemlja i cela filozofija života

Nakon što smo prošli kroz lavirinte prošlosti u mirisnim ulicama Manise i oslušnuli tišinu drevne Sarde, naša avantura kroz zapadnu Tursku nastavila se gastronomskom putanjom. Jer najbolji način za upoznavanje mesta je upravo kroz kuhinju.

Pročitajte: Zaboravite na Bodrum i Kušadasi – ovo je prava destinacija za odmor

Kažu da Turska nije zemlja, već doživljaj. U Manisi i Foči sve ima značanje, čak i ono što deluje svakodnevno.

Boško Karanović

 

"Dobrodošao. Sedi. Ne žuri."

 Ovo je mesto gde se ne jede samo da biste bili siti.

Turska kuhinja je umetnost. Hrana se ne pravi brzo. Sprema se s pažnjom, polako, za one koje volite. Tu nema mesta za brzinske zalogaje – ovde se kuva za sto pun ljudi, za priču, za smeh, za ćutanje. Sve se deli, pa čak i ono poslednje parče pite koje "nije ništa, ali uzmi".

Minela Vilić

 

Ovde je normalno da cela kuća zamiriše kada se kuva. Turska te nahrani i stomakom i dušom. I kad jednom sedneš za njihov sto – shvatiš da više nikad nećeš želeti da jedeš sam.

Minela Vilić

 

Manisa i Foča, iako možda manje turistički atraktivne za turiste sa naših podneblja, nude upravo autentičnost.

Manisa – grad mesa, začina i tradicije

U Manisi, sve počinje uz miris tek pečenog Manisa kebaba, koji se razlikuje od poznatijeg iz Adane po svojoj blagosti i elegantnijoj pripremi. Poslužuje se uz svež paradajz, pečene paprike i pide – tanak, domaći hleb koji upija svaki sok i začin. Lokalni restorani ponosno čuvaju ovaj recept, koji vuče korene još iz osmanskih vremena, a neki će vam reći da su ga spremali i za sultane.

Ako volite slatko ne propustite savršene turkse poslastice koje ne nalikuju ni čemu što se probali ranije.

Minela Vilić

 

Foča – ribarska duša na egejskom tanjiru

Nekih sat vremena od Manise, nalazi se Foča grad koji miirše na maslinovo ulje, ribu i aromatične trave. Tu se ne jede brzo. Uživanje je ključna reč. Lokalni specijaliteti prave se naravno od morske ribe, a služe se uz čašu rashlađene rakije od anisa.

Minela Vilić

 

U Foči se na tanjiru uvek oseća blizina mora, ali i uticaj egejske bašte – mirođija, nana, divlja rukola i masline koje lokalni domaćini nude bez mnogo priče, ali s puno ponosa.

Minela Vilić

 

Ukusi Turske ne završavaju u Istanbulu. Prava čarolija krije se tamo gde turisti još uvek nisu promenili ritam grada – baš kao što je to slučaj u Manisi i Foči.