Telo ima jasnu granice: Ovo je najviša temperatura vazduha koju možemo da podnesemo

Dok nas danas očekuje blizu 42 °C, već sutra meteorolozi najavljuju pad za više od 10 °C uz lokalne pljuskove i grmljavinu. Iako bi relaksacija mogla delovati kao dobrodošla, ovakve nagle oscilacije mogu ozbiljno da utiču na tvoje zdravlje.

Pročitajte: Na +40 stepeni zaboravite na ovih 7 navika, ozbiljno narušavaju zdravlja

Šta se dešava u organizmu kod naglih promena?

Nagli prelazak sa ekstremno visokih ka sniženim temperaturama predstavlja šok za telo:

Toplotni udar i iscrpljenost: temperatura tela može da pređe 40 °C, uz simptome kao što su vrtoglavica, mučnina, ubrzan rad srca i gubitak svesti. Ako se ne reaguje brzo, može doći i do trajnog oštećenja organa ili smrti.

Shutterstock

 

 

Opterećenje organizma kod hroničnih bolesnika: ekstremna toplota pojačava rizik za starije osobe, decu, dijabetičare i osobe sa srčanim i respiratornim oboljenjima navodi svetska zdravstvena organizacija.

Mentalni i psihički učinci: prema klimatskom naučniku Dr Vikki Thompson (Royal Netherlands Meteorological Institute), „Heatwaves are one of the most deadly natural hazards”, a ekstremna vrućina značajno pogoršava mentalno zdravlje, podstiče anksioznost, depresiju i čak stope nasilja baterije nasilničkog ponašanja Reuters.

Visoki nivoi toplote povećavaju šansu za akutna oštećenja bubrega kao odgovor na stres i dehidrataciju Svetska zdravstvena organizacija.

Pročitajte: Tri trika kako da rashladite dom ako nemate klimu

Tokom jula 2024. lekari su prijavili veliki broj pacijenata sa glavoboljama, vrtoglavicom i gubitkom svesti, a zabeležene su i rekordne potrošnje električne energije zbog korišćenja klimatizacije.

Posle visokih temperatura novi strah

U Srbiji nije neuobičajeno da posle toplotnih talasa uslede brze vremenske promene sa pljuskovima, grmljavinom i vetrovima — ta promena dodatno opterećuje termoregulaciju organizma. Studija iz Novog Sada pokazuje da čak i nagle oscilacije nižih temperatura značajno povećavaju broj hospitalizacija tokom leta 

Šta kažu stručnjaci

Institut za javno zdravlje Srbije izdao je crveni meteo-alarm, upozoravajući građane da izbegavaju izlaske tokom vrhunca talasa i da strogo poštuju zdravstvene preporuke 

RHMZ Srbije je upozorio da će vrućinski talas uzrokovati ekstremnu opasnost od požara zbog suše i vetrova u južnim i istočnim delovima zemlje english.news.cn+1vreme.com+1.

Kako da telo “preživi” ovu vremensku klackalicu bez većih posledica

Uz prave mere ponašanja, štetu je moguće svesti na minimum:

Hidratacija je imperativ

Pijte mnogo vode, čak i ako niste žedni. Dodajte malo soli ili elektrolita uz napitke—dehidratacija ugrožava termoregulaciju i bubrege.

Shutterstock

 

Klimu koristite pametno

Postavite razliku između temperature u prostoriji i napolju na najviše 7–8 °C kako bi izbegao šok organizma.

Planirajte kada nije najtopliji deo dana

Najbolje vreme za napor je pre 11h i posle 17h. Izbegavajte direktno izlaganje suncu, gradska vrelina je dodatni stres.

Odeća i zaštita tela

Nosite laganu odeću, po mogućstvu od prirodnih materijala (pamuk, lan). Šešir i naočare su obavezni.

Stručnjaci upozoravaju: telo ima granice. I kada se one pređu, posledice mogu biti ozbiljne.

Gde je granica bezbednog?

Iako većina zdravih ljudi bez problema podnosi temperature do 30 ili 32 stepena, sve preko toga predstavlja opterećenje za organizam – naročito kada je vazduh vlažan, telo dehidrirano ili osoba već ima neko hronično stanje.

Prema medicinskim i klimatskim istraživanjima, ovo su kritične tačke:

Temperatura vazduha i reakcije tela:
do 32 °C Uglavnom bezbedno, ali ne za sve
33–37 °C Rizik za srčane bolesnike, trudnice, decu, starije
38–40 °C Moguća dehidratacija, vrtoglavica, iscrpljenost
40 °C+ Visok rizik od toplotnog udara, gubitka svesti i kolapsa sistema
>44 °C Kritično – može biti smrtonosno u vrlo kratkom roku

Zašto visoka temperatura toliko ugrožava telo?

Naš organizam funkcioniše optimalno kada je unutrašnja telesna temperatura oko 36.5–37°C. Kada napolju postane vrelije od toga, telo mora da se hladi znojenjem. Ali ako je vlažnost vazduha visoka, znoj ne isparava i telo gubi mogućnost da se rashladi. Tada može da dođe do tzv. hipertermije – rasta unutrašnje temperature tela, što može dovesti do:

• mučnine i vrtoglavice,
• zamagljenog vida,
• srčanih aritmija,
• gubitka svesti,
• pa čak i smrti ako se ne reaguje odmah.

Photo by Mikael Blomkvist from Pexels

 

Kada vlažnost i vrućina zajedno opasne po život

Naučnici koriste pojam "wet bulb" temperatura – to je kombinacija toplote i vlažnosti koja pokazuje kada telo više ne može da se rashladi ni u hladu.

Wet bulb od 35°C je apsolutna granica preživljavanja.
To znači da, na primer, ako je napolju 38 °C i vlažnost preko 60%, osoba može umreti za samo par sati, i to čak i ako miruje, pije vodu i sedi u hladu.

Prema studiji objavljenoj u časopisu Science Advances, čak i mlade, zdrave osobe ne mogu da prežive dug boravak u takvim uslovima bez klimatizacije.