Maja Mandžuka: Nisam zaljubljena, ali sam srećna

Lepa glumica dugo je živela u Los Anđelesu gde je gradila producentsku karijeru, ali od pre godinu dana mnogo više vremena provodi u Beogradu, a otkriva nam koliko se u proteklih petnaest godina promenila i kako danas izgleda njen život

Svoje glumačko umeće Maja Mandžuka (37) dokazala je u više navrata, prepoznatljiva je i po specifičnoj lepoti koja mami uzdahe, ali zaista je potreban poseban talenat da gotovo petnaest poslednjih godina bez odigrane uloge na našem području domaći mediji i dalje pišu o vama. Naravno, atraktivna Beograđanka nije to tražila, ali kako njeni poslovni poduhvati u inostranstvu, tako i pikanterije iz privatnog života, održavali su interesovanje javnosti za ono što se s njom dešava. Maja je u tom periodu marljivo gradila producentsku karijeru u Los Anđelesu, ali sada je došao čas da ponovo bude među svojima. Nedostajali su nam glumica i njen upečatljiv osmeh, a prvi put nakon tolike pauze, možemo ga ponovo videti u domaćoj humorističkoj seriji „Vrata do vrata“ koja se prikazuje radnim danima na „Superstar“ kanalu.

Javnost se sigurno pita šta je sve ovo vreme radila Maja Mandžuka?

MAJA MANDŽUKA : Razumem to, jer kad god bih dolazila u Beograd, gledala sam da izbegnem eksponiranje i to malo vremena što sam imala provedem sa svojom porodicom i dragim ljudima. U novinama svakako nisam želela da budem bez povoda.

Ako se vratimo 15 godina unazad, kako ste uopšte odlučili da odbacite uzlaznu karijeru u Srbiji i preselite se u Ameriku?

M. M. : Nisam ništa planirala, već se sve poklopilo. Otišla sam u Njujork s namerom da se ubrzo vratim, ali odjednom su jedna za drugim počela da se otvaraju vrata. Postala sam član glumačkog sindikata „SAG-Aftra“ nakon čega sam dobila pozive na audicije za neke manje uloge te me je put odveo u Los Anđeles. U Njujorku imam brata od strica i još rodbine, ali kada sam nastavila dalje svoj razvojni put u Americi, bila sam potpuno sama. U Los Anđelesu sam poznavala bukvalno jednu osobu, ali ona je mnogo učinila za mene. Porodična prijateljica Mirjana van Blarikom, koja je dugo bila predsednica „Zlatnog globusa“, jedna je od naših najuspešnijih žena u Americi. Dala mi je neke korisne savete, a ubrzo sam i stekla drage prijatelje, počela da živim s jednom drugaricom i tako je sve krenulo.

Kada ste shvatili da tu ostajete da živite?

M. M. : Mislila sam ostaću još malo, pa još malo, a onda je došao prvi produkcijski posao i umesto planova za povratak u Srbiju, koji sam pomerala na svaka tri-četiri meseca, odjednom sam zatekla sebe kako završavam papire da tamo ostanem. Tamo je lako odomaćiti se, svi su u Los Anđeles došli odnekud i to je sjajna stvar.

Kamera vas voli kao i vi nju, ali ipak ste odabrali da se u Americi bavite poslom iza nje.

M. M. : Dok sam još snimala svoj prvi film sa 16 godina, jedan od naših najvećih glumaca Dragan Nikolić govorio mi je da bi trebalo da istražim sve opcije. On je išao u istu gimnaziju, Četrnaestu beogradsku, u koju sam išla i ja, i već nakon druge godine upisao je akademiju. Ja sam u četvrtoj godini snimala „Munje“ i već tada shvatila koliko je produkcijski posao divan. U Americi se jesam malo bavila glumom, što nije bilo zanemarljivo, ali ubrzo sam prešla na produkciju.

Tamo ste bili rasterećeni bremena „zvezde“ iako ste se aktivno kretali u holivudskim krugovima kao uspešna producentkinja. Da li vam je promena radnog okruženja prijala?

M. M. : Bila sam okružena najvećim zvezdama i to mi je bilo sasvim normalno, a mogu vam reći da taj teret čak ni oni ne osećaju. Bilo je tamo glamuroznih i drugačijih momenata od svega što sam ranije iskusila, kao na primer, kada sam vodila dodelu nagrada „Zlatni satelit“ ili kada sam nekoliko sličnih priznanja uručivala ili bila na degustaciji vina sa gradonačelnikom Los Anđelesa, išla na humanitarne događaje. Takođe, u tom poslu, holivudske žurke su učestala stvar, ali nikada ih nisam gledala kao zabavu, već kao priliku da stvorim nove kontakte.

Kako ostati normalan kada siđete sa crvenog tepiha?

M. M. : Uvek sam ista devojka, a da li sam na crvenom tepihu, parketu ili betonu, nije bitno. Svaka žena voli da se obuče za prigodne, svečane prilike, ali stil u kojem ja najviše uživam je onaj svakodnevni kada mogu da vežem kosu u rep i obučem omiljeni džemper. Tada sam ona prava Maja.

Na kojoj adresi trenutno stanujete?

M. M. : Donedavno bih vam rekla „u avionu“, jer zaista je tako bilo. Moj život se i dalje intenzivno odvija na relaciji Los Anđeles – Beograd, ali već godinu i po dana više boravim ovde, te mogu konstatovati da sam se vratila. Uvek sam imala želju da se jednog dana vratim, veliki sam patriota. Vukla me je naša sredina i dolazila bih ovde kad god sam mogla. Ima tamo naših ljudi koji nisu toliko patili za Srbijom kao ja.

Serija u kojoj vas gledamo govori o komšijskim odnosima. Kako danas gledate na njih kod nas, a kako vam izgledaju u odnosu na komšiluk u Americi?

M. M. : Tamo odnosi jesu malo hladniji, a ja volim naš mentalitet gde su ljudi topli i srdačni. Doduše, kod nas to podrazuemva i da će ljudi više gurati nos u vašu privatnost, dok su Amerikanci fokusirani na sebe. Nisu ni srdačni ni duhoviti, ali dopada mi se što gledaju svoja posla.

Moglo je vrlo lako da se dogodi da vas za Ameriku veže i ljubav, da li se to u nekom trenutku vašeg boravka tamo i desilo?

M. M. : Imala sam dvaput ljubav u Americi i u oba slučaja bili su to naši ljudi. Bila sam u vezama s ljudima koji su tamo takođe došli iz Beograda, ali pre toga imala sam vezu dugu jedanaest godina sa Denisom Damjanovićem, iako nerado pominjem svoje bivše partnere u intervjuima.

Ipak, po vašem nedavnom medijskom povratku u Srbiju, mnogi su se interesovali za vaš odnos s drugim bivšim partnerom, Filipom Živojinovićem.

M. M. : Ne znam zašto se priča o tome, ta veza se završila pre pet godina i sada tu temu vaše kolege ponovo oživljavaju. Ne volim da govorim ni o pomenutoj jedanaestogodišnjoj vezi, koja je praktično bila nevenčani brak, pa ni o ovoj koja je trajala četiri godine. Prošlost je iza mene i želela bih da pričam o sadašnjosti. Svakako mi je drago zbog Filipa, svako od nas ima svoj život i to su normalne stvari.

Postoji li trenutno u Beogradu neko ko je osvojio vaše srce?

M. M. : Trenutno nisam zaljubljena, ali sam srećna i ispunjena. Zaljubljenost je lepa, dođe i prođe, ali sreća bi trebalo da bude trajna stvar i gledam da takva stalno budem.

Obradovaće se muški deo naše čitalačke publike, još samo da saznaju kako taj vaš status da promene.

M. M. : Nećemo im davati savete, neka ostane na tome.

Nedavno ste proslavili 37. rođendan, kako ste ga obeležili?

M. M. : Prošao je prilično radno, ali u nekom trenutku ekipa na setu me je iznenadila tortom, a potom smo i nazdravili. Kasnije sam proslavila i s prijateljima.

Skoro dvadeset godina prošlo je od filma „Munje“ a vi se niste mnogo promenili spolja, kako je to moguće?

M. M. : Sve je stvar energije, a godine su samo broj. Na primer, mnogo sam vremena provodila s dekom koji je imao 88 godina, a doživljavala sam ga kao vršnjaka i obožavala sam da se družim s njim. Verujte mi da jedem sve što hoću, a nažalost, to su uglavnom nezdrave stvari. Mislim da je u pitanju dobra genetika, nadam se da se preko noći neće tu nešto promeniti.

Kakve su promene nastale iznutra?

M. M. : Naravno da sam sazrela, ali nisam se previše promenila. I dalje negujem svoj crni humor, koji neki ljudi možda ne razumeju. Primećujem da svoju energiju više ne trošim na nebitne stvari, već se posvećujem ljudima koji mi prijaju i naučila sam da kažem šta hoću, a šta neću. Dok sam i ranije govorila šta mislim, sada odluke donosim samostalnije i brže.

Želite li da postanete mama?

M. M. : Svakako da želim. Veoma mlada sam postala tetka, i uživam da provodim vreme sa sestrićima Matejom i Markom. Zaista volim decu. Ako mi se jednog dana dogodi da i sama budem majka, biću spremna. Međutim, nisam opterećena da to mora da mi se dogodi pošto-poto, niti me bilo ko iz okruženja pritiska zbog toga. Drugačija su vremena danas. Ne slažem se da niste ostvareni u životu ako niste roditelj, ali ja bih to volela.

Kakvi ste kao tetka?

M. M. : Sebi sam, naravno, najbolja tetka na svetu. Nažalost, zbog posla, koliko god vremena da provodim sa sestrićima, smatram da je malo pa me onda grize savest. Gledam da to nadoknadim kad god mogu. Momci su super, stariji Mateja je već napunio 19 godina i podseća me na mene kada sam bila u tim godinama. Trudim se da im više budem drugarica nego tetka.

Šta radite u Beogradu kada ne radite?

M. M. : Sviđa mi se koliko se razvio kosmopolitski duh naše prestonice i koliko različitih kuhinja možete probati. Takođe, u Los Anđelesu sam zavolela da igram tenis, pa sam to nastavila i ovde. Nažalost, hladno vreme dovelo je do pauze u tome, ali sada se radujem povratku na terene Teniskog centra „Novak“ i to me zbilja opušta, a volim i da plivam.