Simpatični voditelj Mihajlo Pavić otvorio nam je vrata svog doma, ali i svog srca i objasnio šta treba da poseduje devojka koja će ga osvojiti i zašto trenutno nema vremena za ljubav
Momački stan u potkrovlju stambene zgrade na Karaburmi, dom je reportera i novinara informativnog programa televizije Pink Mihajla Pavića (24). Kada se u njega pre četiri godine uselio, bilo mu je samo dvadeset, radio je kao volonter na televiziji "Metropolis", imao je prazne zidove i ograničen budžet. Vrlo brzo, ulažući svaki zarađeni dinar, uspeo je da svoj životni prostor opremi i dekoriše kako je hteo. Budući da su nameštaj i porodična kuća u kojoj je kao mali živeo s mamom i bakom propali, bio je prinuđen da na samom početku svog samostalnog života kupi celokupno pokućstvo. Za početak je opremio kuhinju i nabavio dušek, koji je uz noćni stočić i lampu smestio u galerijski deo stana.
– Spletom okolnosti, od moje 15 do 19 godine života, kuća u Primorskoj ulici, u kojoj sam proveo svoje detinjstvo, bila je zatvorena. Vlaga koja je dugo bila njen osnovni problem počela je da je uništava, tako da, kada sam nakon dužeg vremena poželeo da se u nju vratim, shvatio sam da je u vrlo lošem stanju i da su stvari potpuno neupotrebljive. Na moju veliku žalost, morao sam sve da bacim, osim servisa za ručavanje, kristalnih antikvarnih detalja i pet slika – autorskih radova moje majke, koje su odolele zubu vremena – objašnjava Mihajlo i otkriva da je vrlo brzo shvatio da održavanje takve jedne kuće iziskuje mnogo novca, te je odlučio da je proda i zameni stanom.
– Po okvirnim proračunima, bilo mi je potrebno desetine hiljada evra da kuću dovedem u pristojno stanje. Pošto to nije bila jedina nekretnina koju sam nasledio, dugo sam razmišljao da nešto prodam i uložim u renoviranje. Ipak, kao mlad dečko, student prve godine, bez redovnih mesečnih primanja, brzo sam odustao od tog poduhvata. S druge strane, moj osećaj nije mi dozvoljavao da ostanem da živim na tom mestu i ponovo prolazim kroz svoju prošlost i sećanja kada sam ostao bez svojih najmilijih: majke i bake. Želeo sam da nastavim dalje sa svojim životom, tako da sam kuću stavio na prodaju i posle godinu i po dana konačno uspeo da je prodam za pristojnu svotu. Tim novcem omogućio sam sebi kupovinu novog životnog prostora.
Rođeni Beograđanin ističe da je oduvek želeo da se skući baš na opštini Palilula, te nije mnogo razmišljao kada se ukazala prilika da kupi stan u kom sada živi.
– U pitanju je deo grada koji je nadomak samog centra. Osim toga, u njegovoj neposrednoj blizini nalazi se sve što mi je potrebno za normalan, pristojan život. Tu su autobuske stanice, pekare, prodavnice, dom zdravlja, a što je najvažnije, u okolini žive i moji najbliži prijatelji – priča mladi novinar.
– Osim lokacije, najviše mi se dopao raspored prostorija u stanu. Jedina briga nakon kupovine bila mi je kako ću ga opremiti i koliko vremena će proći dok ne kupim nameštaj, međutim, i to se veoma brzo i spontano dogodilo. Regale, stolove i krevete naručio sam po meri, dok sam zidove obojio toplim nijansama i ukrasio ih porodičnim fotografijama, kao i slikama moje pokojne majke.
Vredni reporter tvrdi da obožava svaki kutak svog životnog prostora, ali da najviše vremena provodi u dnevnoj sobi dok kuhinju gotovo i da ne koristi. Taj deo prepušta svojim prijateljima koji ponekad požele nešto da skuvaju.
– Apsurd je da sam kuhinjske elemente koje sam među prvima kupio počeo da koristim tek osam-devet meseci nakon useljenja. Seckanje, pripremanje hrane, a nakon toga i pranje sudova nimalo me ne privlače. Uživam isključivo u konzumaciji jela. Moji prijatelji to znaju i svesni su da ću, kada ih pozovem na večeru, poručiti hranu ili njih zamoliti nešto da spreme – kroz smeh objašnjava Mihajlo i ne krije da obožava kućna okupljanja, te svoj dom rado ustupa prijateljima.
– Volim da imam društvo i potpuno mi je nevažno da li mi dođe njih dvoje ili desetoro. Među prvima sam se osamostalio te svima odgovara da vreme provodimo sami bez nadzora roditelja ili smetnji braće, sestara ili cimera.
Televizijski novinar koji već pune četiri godine živi sam otkriva da se, otkako je njegova baka preminula, oslanja isključivo na sebe i svoj rad. Ipak, priznaje da bi voleo da svoj stan podeli s nekim i da bi veoma rado pristao da ga promeni i prilagodi voljenoj osobi.
– Kada se čovek zaljubi, ništa mu drugo nije važno. Mislim da ne bih imao ništa protiv da moja izabranica menja moj prostor, mada priznajem da bih se potrudio da je ubedim u suprotno. Jedino oko čega postoji mogućnost sukoba jesu neurednost i higijena. Vrlo sam pedantan i vodim računa gde ću šta ostaviti. Kod mene nikada nećete videti čarape, razbacane čaše, prljave sudove i nesređene ormare. Bilo bi lepo da mi se ljubav dogodi sa osobom koja mi je u tom pogledu slična – govori Mihajlo i dodaje da se nada da će ga ljubav sama naći jer je vrlo stidljiv.
– Trudim se da budem spontan i osobi koja mi se dopada, lagano, malim gestovima pokažem svoje emocije. Kada se zaljubim, to je pravo ludilo, tada u meni sve grmi i seva. Često sam mislima odsutan i ta moja stanja najpre primete moji najbliži prijatelji – priča on dok ponosno ističe da ljubav shvata vrlo ozbiljno te joj se ne prepušta olako.
– Za 24 godine, koliko imam, samo sam jednom iskreno voleo. Nažalost, ta ljubav završila se neslavno, ali ja i danas pokušavam da sačuvam samo lepe uspomene na nju. Ovih dana nemam vremena za emocije jer sam sve svoje misli usmerio ka poslu i master studijama. Privodim ih kraju te se nadam da ću do septembra to završiti. U suprotnom, moraću da obnovim godinu, što iziskuje još vremena i novca, a to sebi nikako ne mogu da priuštim – završava Pavić koji tvrdi da zadovoljstvo i sreću trenutno pronalazi u poslu i pažnji svojih prijatelja.
