Osim što ih u životu veže velika ljubav, ponekad se čini da su sudbine Milice Milše i Žarka Jokanovića neraskidivo isprepletane. Naime, u kratkom roku i Milica i Žarko ostali su bez najvećih podrški, svojih majki, pa su tako jedno drugom postali najčvršći stub i oslonac.
Svekrva Milice Milše prema snahi je bila blaga poput majke, o čemu je svojevremeno pričala Milica u jednom intervjuu za "Gloriju".
– Kad vam odu roditelji, mislim da tada ostajete bez duhovnih udova. Imate ruke i noge, ali opet osećate da vam nešto nedostaje, da ste ostali sami na svetu. Da više niste ničije dete. Odlaskom mame Leposave prestala sam da budem kćerka, a to je strašno. Kad sam se udala za Žarka, dobila sam još jednu majku, jer sam svekrvu jako volela. Od nje sam imala ogromnu podršku, volela me je i uvek bila tu za mene. Bila je zaista posebna žena i mi smo bili prava porodica. To je divno i tako i treba da bude - zbog blage naravi svoje svekrve, Milici je gubitak nje i majke dvostruko teže pao.
O odnosu svoje majke Slobodanke prema Milici i Žarko je govorio s puno poštovanja:
– Imala je samo jednu moju fotografiju, veličine kutije za šibice. Na svim ostalim sam zajedno s Milicom. Jednom sam je pitao: “Mama, šta je ovo? Gde sam ja, ipak sam ti sin?” Odgovorila mi je: “Vidi, sine, ja ujutru kad se probudim, volim da vidim nešto lepo, a to svakako nisi ti, nego moja Miličica.” Bila je to njena čuvena rečenica kojoj smo se uvek od srca smejali - ispričao je Žarko, koji je posle majčine smrti utehu pronašao u zagrljaju svoje supruge.
Komentari (0)