Ljubav se rodila odmah ali je Anita, kako je glumac kasnije otkrio u svojoj knjizi, rešila da mu sačuva tadašnji brak tako što se udala i rodila ćerku. Žarko se tokom boravka u zatvoru razveo od prve supruge i oženio se Anitom.
U knjizi Žarka Lauševića „Sve prođe, pa i doživotna” nalazi se i emotivno pismo koje je iz zatvora napisao svojoj voljenoj Aniti:
„Anđele moj predobri, Anito moja!
Ja sam i dalje tu i voleću te kao pas, odano, ne uzimajući hrane iz tuđih ruku.
I ležaću tu, kao pas, dok me ne oteraš kao psa, ili ne udeliš oholo kao psu, malo nežnosti.
Ako uhvate ovo pismo, ne iznenadi se ako iduće dobiješ iz štenare.
Profimedia
Da, dodirnuh se jučer. Tobom. Morao sam. Znaš kako je... ne znaš. To me budi, vodi negde tebi, čini muškarcem. I čini da jesam, a tako nisam.
To me budi i vodi, no opet me vraća, ali ruka me grešna na tebe podseća. Ruka što ubi, što piše i čeka. Nema rime...
Samo usamljen orgazam... i posramljen.
Nije robija ono što običan, neobavešten svet, ima predstavu o njoj – neke godine provedene iza katanca, bez prava na viđanje svojih, bez prava na bilo kakvu vrstu radosti, bez prava na ikakvu udobnost i privatnost.
Nije.
To i jest najveći šok svakog ovde dospelog.
Robija je – pretres usred noći, prekinut mlaz tople vode na tvoje nasapunano telo, oteto pismo, zaplenjen ručni rad, bahatost i nemar polupismene sekretarice, koja je negde zagubila tvoju molbu, jer je sinoć ponovo imala onaj isti očajan seks sa svojim kasnim povratnikom u njen krevet, brak i alkohol.
Robija je kad ti prekinu, iz čista mira, posetu, jer se oglasio neki alarm, robija je kad ti drže neki telegram o kojem već pišu novine, a ti ga nisi dobio, robija je kad si slavan, pa ti tako slavnom toliko spominju majku…" napisao je Žarko.
Komentari (0)