Godišnjica smrti Marinka Rokvića, treća po redu, biće obeležena danas verovatno u krugu porodice.
Sinovi Marko i Nikola sa suprugama Bojanom i Sarom, kao i naslednicima, pridružiće se majci Slavici u neko doba dana na groblju, na mestu gde je muzičar 2021. godine sahranjen.
Niko od pevačevih voljenih neće zaboraviti njegovu blagost, njegov talenat, potrebu da radi i stvara, način ophođenja prema deci i unucima, istovremeno njegovoj udovici ostaje da se seća njihovih početaka i najveće ljubavi.
- Legenda kaže, nekada davno volelo se dvoje, volelo se kao niko nikada pre ni posle njih. Iz te velike ljubavi izrodiše sinove i kćeri.
- Dadoše im najvrednije što su imali. Ljubav. Božansku svetinju ljudskog postojanja. Uz aminovanje Gospoda koji je izvor upravo te čiste ljubavi. Podizali su decu, živeli kao sav normalan svet, uz radost, poneku svađu, ljubav, pa red neslaganja.
- I taman kada su hteli da se posvete jedno drugom, jer deca su otišla svojim putem, ne dade im se. Iz nekog razloga, ko će ga sada znati kog, od dvoje, od kojih je sve poteklo, ostade jedno. Ostade ono jedno da živi ili da mre. Treće ne postoji.
- Tuga, neverica, nestade tla pod nogama i vazduha u plućima zamanjka... Neizdrživo, bolno, a suza iz oka ni da kane, bar ona da sklizne da oduška duši dadne... I samo oni sudbine slične mogu ovo da shvate. Oči u oči sa ponorom, mukom, beznađem, provalijom bola...
- A ono što ostade samo, skrhano, usukano od tuge, ne mareći za sebe, za jelo, za pilo, zatvoreno u sebe, misleći da je sakrilo tugu od drugih, postade briga svojim najmilijima. Ali jedne noći, neupitno da li je san ili java, pojavi se anđeo sa neba, prigrli obamrlo telo senke jednog postojanja i reče: "Odluči da živiš.
- Tvoja ljubav to traži od tebe, ona je besmrtna, večna. Prigrli život, probudi radost uprkos svemu, smej se, jer osmeh ti prelepo stoji. Raduj se životu, živi za oboje, živi za plodove vaše ljubavi." To reče i nestade. I gle, senka podiže glavu, drhtave usne razvukoše se u osmeh probuđene životne radosti.
- Vekovi su od tada prošli, a anđeo neumorno i dalje obilazi napuštene i tužne. Njegove reči okrepljuju dušu, budeći život, terajući ružne misli. Ovo je oda usnuloj ljubavi satkanoj od krvi i mesa, suza i smeha. Za sve one koji biju iste životne bitke.
- Zato probudimo radost zbog njih, koji tamo gore svoju sreću zbog naše odluke ne kriju. Radujmo se životu, živimo život, dragi moji u ime svih usnulih ljubavi koje i dalje u nama žive. Nedostaješ, ama baš u svemu nedostaješ, najviše u radosti koju bih sa tobom želela da podelim - zaključila je pevačeva udovica.
Komentari (0)