Dom Vesne Čipčić na Vračaru oaza je mira i spoj stilskog nameštaja sa modernim
Iza velike metalne kapije koja prostrano dvorište odvaja od žamora specifičnog za centar grada smešten je dom Vesne Čipčić. Bela fasada ukrašena zelenim žaluzinama prvo je što se primeti kada se kroči na prag, kao i domaćicin širok osmeh,a osete se i opojni mirisi vojvođanskih specijaliteta iz kuhinje.
- U mojoj kući gotovo se svakodnevno prčka po šerpicama. To mi je ostalo još iz roditeljskog doma, a takav je i red. Kod mene se još i više mlati varjačom – počinje priču Vesna, koja u raskošnoj vili trenutno živi sama, a donedavno društvo su joj pravili sin Ivan i ćerka, takođe glumica Anja. Ivan je živeo u odvojenom delu kuće, a Anja sa drugaricom u potrkovlju. U potrazi za svojom srećom odselili su se a Vesna ne krije da pati što nisu češće na okupu.
U domu Vesne Čipčić, negde između dnevnog boravka i spavaće sobe smeštena je radna soba u kojoj ona svakoga jutra počinje radni dan.
- Nekoliko sati uz kafu, naravno, provodim tu. Nažalost bavim se obavezama koje nisu baš prijatne, dosadne su i nekreativne. Uspela sam da osmislim i privatni i profesionalni život tako da više nema prostora za ono kako padne. Naravno, to ne znači da sam izgubila spontanost koja nam je svima preko potrebna. U stvari, ja ne znam za dan bez obaveza. Kuća je možda i najveća, ali za mene je veliko zadovoljstvo – tvrdi Vesna.
Brigu o domu Vesne Čipčić glumica vodi po uzoru na roditeljsku kuću
Iz rodne Kikinde donela je mnoge predmete koji joj u beogradskom domu bude uspomene na detinjstvoi devojačke dane. Potkrovlje je opremljeno nameštajem iz Trsta koji je nasledila od tetke Cice.
- Tetke koje nemaju decu, po pravilu, veoma su privržene naslednicima svog brata ili sestre. Bila sam za tetka Cicu obožavana ćerka njenog brata. Ne bih da opisujem koliko je ona volela mene, ali imam potrebu da kažem koliko sam ja nju volela – iskrena je bila Vesna, koja se u isto vreme oprostila i odsvoje majke. Trudi da sve što je od nje naučila prenese svojim naslednicima.
- Deca su nam uvek deca, samo što u različitom dobu imaju drugačiju potrebu za roditeljima. Uvek sam uspevala, pa i danas, da nađem vremena i za sebe. Naučila sam da poštujem vreme svojih najbližih i kad se tako ponašate, podrazumeva se da imate i svoj prostor. Sa Anjom zajednički posao komentarišem onoliko koliko ona to želi. Sve drugo bilo bi nametanje autoriteta, što meni nije svojstveno. Kad god je potrebno, ona zna da sam uz nju. Mene njen profesionalni uspeh posebno raduje kada vidim rezultat koji se ne oslanja samo na ono što je ponela iz kuće. Ivan je suptilan je u odnosu sa svojim bližnjima, duhovit i ume logično da misli. S tim zbirom osobina, ne brinem za njegovu budućnost –priča glumica koja je pravi primer toga da su idealne godine za roditeljstvo individualna stvar. Ćerku je dobila u trideset petoj, a sina kada je napunila četrdeset jednu.
Sa njima ima otvoren odnos i pušta ih da sa njom podele onoliko koliko žele.
- Nisam radoznala kada je reč o ljudima oko mene, ali normalno je da me zanima šta rade i kako žive moja deca. Naravno, dobijam od njih onoliko koliko oni smatraju da je potrebno. Najvažnije mi je da između nas nema velikih tajni. Verovatno samo malih, potrebnih skrivalica. Zahvalna sam im na svakoj kritici jer su mi njihove primedbe dragocene – iz njih saznajem gde smo generacijski, šta je to što ja ne razumem, gde su oni otišli a ja, možda, zaostala. Inače, malo je zajedničkog slobodnog vremena, pa se trudimo da uživamo što više u dugim razgovorima – kaže dramska umetnica, koja ne preskače da u domu bar za svoj rođendan okupi porodicu i prijatelje.
- To je već gotovo tradicija. Uživam da srećne trenutke podelim sa svojim dragim prijateljima i to mi, moram priznati, ide od ruke. S radošću pripremam trpezu, a i muzičari su uvek dobro došli.
Komentari (0)