Dve godine će uskoro od smrti Mire Furlan, a u srcu i duši naslednika divne umetnice još uvek je velika tuga. Sin Mire Furlan, Marko Lav Gajić likom, pa i karakterom isti je majka, što upućuje na to da je izuzetno emotivan i nežan. Momak kog je hrvatska dramska umetnica dobila sa rediteljem Goranom Gajićem, sve čini kako bi nastavio svojim životom i na tom putu ima podršku oca, rodbine i brojnih prijatelja stečenih u školi i na fakultetu.
Nakon majčine smrti Marko Lav nastavio je da živi u domu koji su Mira i Goran davnih godina kupili, a smešten je u kvartu Canyon Lake Drive, najboljoj lokaciji za snimanje onih čuvenih montažnih slova "Hollywood". Na drugom kraju je kalifornijska pustinja. Završio je srednju školu "Los Angeles Center For Enriched Studies", studira IT i bavi se profesijom budućnosti - "web developer". Takođe je pasionirani gejmer, a nije tajna da je vrlo aktivan na Facebooku i Twitteru.
Sin MIre Furlan nema dodira sa glumačkim svetom, niti ga to zanima, ipak primećeno je da poslednjih godinu, dve rado voli da pogleda stare filmove svoje majke, dok je navodno u jednom dahu pročitao i njen roman, objavljen godinu dana od njene smrti. Na početku autobiografije "Voli me više od svega na svijetu" Mira se upravo svom nasledniku obratila, a mnoge suze širom Balkana zbog toga su potekle.
- Da li pišem ovu knjigu za tebe? Da bi ti mogao razumeti što se dešavalo pre tebe? Kako bi mogao proviriti u daleki, davno nestali svet iz kog su potekli tvoji roditelji? Da li uopšte želiš znati nešto o tome?... Da li ti treba taj težak prtljag, prtljag koji tvoja majka vuče sa sobom ceo svoj život, ne nalazeći načina da ga bar začas odloži? Ili pišem za sebe, sebi? Zašto? Da li zato da 'bolje razumem samu sebe' pokušavajući da detektujem skrivenu 'priču' u raštrkanom, nelogičnom, haotičnom narativu svog života? Dok sam pokušavala odgovoriti na ta pitanja na koja odgovor nije moguć, boreći se s rečima jezika koji nije moj (iako se drsko pretvaram da jeste), desilo se nešto jako čudno: odrastao si. Ne samo to: Amerika je postala drugačija zemlja, zemlja zlokobno slična mestu koje smo nekada napustili s užasom i u očaju. Više nema sumnje da su sile koje su nas isterale iz naših domova izvojevale globalnu pobedu. Već smo se jednom borili s tim silama. Sada smo umorni. Iscrpljeni ponavljanjem. Uz to, prilično neobično, ova knjiga postaje drugačija knjiga. To više nije knjiga sećanja na daleko mesto i daleko vreme. Ona postaje nešto puno drugačije: molba Americi i svetu.
Komentari (0)