Suze Marka Janketića tada izazvane su najčešće na silu, vraćanjem u neku daleku prošlost, neke sudbine i ideje, neka ružna iskustva i možda uspomene koje bole.
Otkako se Miša upokojio mladi glumac ima daleko više povoda za plakanje, što verovatno on po potrebi prenosi i na svoju glumu, za koju mnogi stručnjaci tvrde da je iz godine u godinu sve zrelija.
Dalibor Danilović
Smrt oca mladog umetnika dočekala je nespremnog uprkos činjenici da je bard srpskog glumišta bolovao.
Marko, kao i njegov brat i dve sestre, ipak se nadao da će otac ozdraviti i vratiti u porodicu radost, a publici potrebu za ovacijama i aplauzom.
Nažalost, u maju 2019. ispustio je svoj poslednji dah, čime je, po Markovoj priči, zaokružio život i otišao na lepše mesto.
- Pamtim ga kao najsavršenijeg pred kraj života. Tada je bio zaokružen, bez obzira na bolest. Imao je jednu filozofsku tezu da se čovek rađa do poslednjeg daha i onda je sa poslednijm dahom zaokružio sebe, tada se rodiš kada odeš na onaj svet - počeo je priču mladi umetnik u emisiji "Balkanskom ulicom" kod Vesne Dedić, a potom drhtavim glasom, sa suzom u oku, dodao:
Boško Karanović
- To je malo filozofski, ali ga sanjam mladog, moram ti reći. Mladog, iz mog sećanja mladog, sanjam ga sa zift crnom kosom u nekom sakou, onako nešto njega kakav je bio dasa.
Marku je verovatno najžalije što otac nije dočekao da upozna njegovu suprugui dve ćerkice koje su u porodicu Janketić ušle nakon Mišine smrti.
Budući da Marko ume da piše, voli poeziju, možda se jednoga dana lati pera pa napiše očevu biografiju ili, pak. autobiografiju u kojoj će se dotaći i pomenutih snova koji su ga doveli do suza pred milionima gledalaca.
Pevačica koja se porodila pre četiri meseca i ćerki Anki podarila brata kaže da spada u roditelje koji bi voleli da uspore vreme provedeno s bebom, da je ona oba puta vrlo svesno prošla kroz prve mesece s novorođenčem i da se teški momenti brzo zaborave
Komentari (0)