Život je nije mazio: Šta je sve Goca Tržan morala da radi pre nego što je postala poznata

Pevačica Goca Tržan nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a svojom pojavom i stavovima ostavlja snažan prvi utisak. Njena otvorenost, direktnost i čvrst karakter često deluju eksplozivno, ali iza te snažne spoljašnjosti krije se i emotivna, ranjiva ličnost. 

Goca ne voli patetiku i izbegava da se žali, smatrajući da je život prekratak da bi se shvatao preozbiljno, pa zato sa dozom humora uvek govori na svaku temu.

Pročitajte: Goca otvorila dušu na temu koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim: Da nisam rodila dete imala bih večnu ranu

Iako to njeno gotovo uvek nasmejano lice ne odaje, njen put do uspeha nimalo nije bio lak, a u velikoj ispovesti priznala je kakvi su bili detinjstvo i mladost Goce Tržan

- Prva slika koju pamtim jeste naš mali stan u Narodnih heroja na Novom Beogradu - 42 kvadrata na osmom spratu, brat, mama, tata i ja. Živeli smo skromno, ali srećno. Nosili smo svi iste patike, farmerke… Niko nije imao previše, ali ni premalo. Bili smo srećna porodica - ispričala je Goca, prenosi Blic.

Kasnije su se preselili u veći stan na Bežanijskoj kosi, što je za porodicu bilo kao da su dobili vilu. Ipak, Goca nije imala svoju sobu - delila ju je s bratom, što joj nikada nije smetalo.

Antonio Ahel/ATAImages

Goca je još kao tinejdžerka želela je da radi i zarađuje sopstveni novac i nije se libila bilo kog posla: 

- Htela sam da radim na pumpi, da perem prozore. Moj teča Marko je tada radio u "Jugopetrolu". Rekla sam to roditeljima, ali me je tata pitao da li bih za 100 maraka kuvala za jednu porodicu mesec dana. Pristala sam i on mi je rekao da ću od sutra biti kuvarica u porodici Tržan.

- Spremala sam ručak u svojoj kući dok su mama i tata radili i stvarno sam za mesec dana dobila platu od 100 maraka. Imala sam kuvar Steve Karapandže. Nije svako jelo baš uspelo, ali su sve pojeli. Ne bih to uspela da me baka Cvijeta nije naučila da kuvam razna jela. 

Pročitajte: Goca Tržan se gorko kaje zbog svoje greške: Mi žene ne znamo da cenimo muškarca koji nas gleda kao u Boga

Radila je i kao prodavačica sladoleda na Bulevaru, gde je, kako kaže, "zaradila brdo para”.

- U srednjoj školi sam prodavala sladoled na Bulevaru. Zaradila sam brdo para. Ali danas mi je sve to predivna uspomena. Teško mi je što moja baka više nije živa. Najviše me je pogodila njena smrt. Ona je bila moja krvna grupa. Pre četiri godine smo izgubili kuma. Sve je to život. Vreća, pa šta izvučeš.