Iako je na glumačkoj sceni preko tri decenije, Anica Dobra svoju privatnost sve ove godine uspešno drži van fokusa medija i o članovima svoje porodice ne govori često. Bračnu sreću ona je davnih dana pronašla pored Miodraga Sovtića sa kojim je dobila ćerku Minu, a ono što je široj javnosti manje poznato jeste da se osamdesetih šuškalo o njenoj vezi sa poznatim rediteljem. Emotivni partner Anice Dobre, navodno je bio Goran Marković, a iako niko od aktera nije potvrdio ni demantovao ove spekulacije i danas postoji urbana legenda o njihovoj velikoj ljubavi.
Prijateljstvo koje ih je oduvek vezivalo preraslo je, naime, u saradnju koja je rezultirala filmovima „Sabirni centar“ i „Tito i ja“, a pre toga Anica je, zahvaljujući ulozi u Goranovom filmu „Već viđeno“, 1987. godine osvojila „Zlatnu arenu“ na „Filmskom festivalu“ u Puli. Tada je imala samo 24 godine i pred njom je bila blistava glumačka karijera kako na području bivše Jugoslavije tako i van granica zemlje.
Naime, ona se u tinejdžerskim danima, zajedno sa majkom, koja je radila u predstavništvu „JAT-a“, preselila u Frankfurt. Magazin „Profil“ svojevremeno je preneo svedočenje filmskog producenta Stevana Petrovića o tome kako je ona postala deo nemačke kinematografije, a u tom intervjuu on je posredno svedočio i o njenom odnosu sa Goranom za kojeg se i danas nagađa da li je bio emotivni partnerAnice Dobre.
U tekstu pod naslovom „Kako je Anica Dobra postala evropska filmska zvezda“ Stevan Petrović ispričao je da ju je on odveo u Minhen, na kasting za ulogu Rozamunde, koju je dobila bez mnogo muke zahvaljujući glumačkom talentu, šarmu, ali i perfektnom poznavanju nemačkog jezika.
- I dok sam tako lutao kroz jedan prilično zapušten kraj, iznenada sam ugledao osobu koja nikako nije pripadala tom ambijentu. Bar tako mi se u prvom trenutku učinilo.Privukla je odmah moju pažnju i razmišljao sam kako to da i strani turisti posećuju ovu zabit. I dok mi je na vrhu jezika bilo pitanje da nisu slučajno zalutali, i da im velikodušno pomognem da stignu do neke znamenitosti, recimo Kalemegdanske tvrđave, začuo sam prodoran muški glas: „Zdravo Stevane, kako si?“ - rekao je Stevan objašnjavajući da je reč o Goranu Markoviću.
- Uhvaćen u delu, odnosno da sam se zaljubio u osobu pored njega, i da njega gotovo nisam ni primetio, trebao mi je trenutak da se opasuljim. Naime, osoba koja je toliko privukla moju pažnju bila je kao, recimo, neka Šveđanka, Dankinja ili možda „Rajnlađanka“ sa severa Nemačke. Videvši koliko sam zbunjen, Goran je rešio da me odmah otrezni. „Ovo je Anica Dobra, glumica“.
U razgovoru koji je usledio saznao je da su se njih dvoje tek vratili iz Pule, gde je Anica dobila nagradu za film koji je prethodno prikazan na „Berlinskom festivalu“, a već narednih dana bila je na audiciji u Minhenu koju je prošla, a sve ostalo je legenda.
Komentari (0)