Dom Ive Štrljić ispunjen je uspomenama i detaljima koji su obeležili njen život, a ova oaza mira nalazi se u centru Beograda koji odiše duhom starosedelaca. U potkrovlju stambene zgrade, glumica svako jutra uz kaficu uživa i u prelepom pogledu na grad i u miru sanjari i mašta, ali i dobija neophodnu inspiraciju.
Životni prostor kao spoj starinskog i modernog odiše mirom i spokojem, a svaki kutak ima svojevrsnu namenu pa su tu nastale i mnoge njene knjige i uloge.
- Živim sama od svoje osamnaeste godine i dopada mi se što je to tako zato što sam na vreme izvežbala sve ono žto ozbiljan, odrastao, odgovoran život podrazumeva. Nisam mrzovoljna osoba, ništa mi nije teško, sve prihvatam sa radošću pa tako i kućne poslove. Volim da kuvam i umem sve da skuvam, međutim, pošto živim sama hranim se improvizovano dakle ko šta radi ja seckam salate, kada sređujem stan onda to obavezno obavljam uz muziku da bih tu, ne toliko zabavnu radnju, učinila što zanimljivijom i što sličnijom fitnesu tako da obično toga dana ne odem u teretanu jer je zameni takozvani "tepih fitnes" i to je sjajan način rekreacije. Budim se veoma rano, uvek sam u sedam uveliko u akciji tako da je verovatno i to razlog što sve što hoću da postignem i obavim na vreme. Imam običaj da, na primer, dok perem sudove ponavljam tekst za seriju ili predstavu koju pripremam tako radim dva posla u isto vreme. Ključno je da sve što činite, pa i kućne poslove, posmatrate sa vedrinom, a ja ću uvek u vedri i dobro raspoloženi omotač upakovati sve u životu - rekla je jednom prilikom Iva.
- Omiljeni kutak u stanu su mi stepenice. Veoma ih volim. Podsećaju me na detinjstvo, uspomene, odrastanje. I kao devojčica uvek sam najveći deo dana volela da provodim na galeriji ili baš na tim stepenicama. Danas uhvatim sebe kako sednem na njih i odatle gledam televiziju, telefoniram ili mešto čitam," ističe umetnica kojoj životni prostor često služi i kao radni.
Dom Ive Štrljić ima dva nivo, u donjem su prostrani dnevni boravak sa trpezarijom i kuhinjom, kao i dve spavaće sobe sa kupatilom, dok je na galeriji smešten radni prostor sa bibliotekom.Stan krase drvene grede kojima je „obloženo“ celo potkrovlje.
Iva Štrljić ističe da joj veoma prija mir koji samački život pruža. Zbog posla kojim se bavi neophodna joj je tišina kako bi pisala ili učila tekstove za predstave, međutim njoj gradska buka ne predstavlja problem.
- Uživam u gužvi i volim je, ona je život. Odrasla sam u samom centru i sve moje uspomene su tu, a ja uvek volim da kažem da su grad pre svega ljudi, sećanja, ono što vam zagolica srce kada prođete nekom ulicom. Ja izuzetno volim Beograd, napisala sam tri knjige koje su posvećene upravo njemu i mislim da mi je u tome najviše i pomogao baš taj neodoljivi šmek mog kraja. Srećna sam kada ujutru rano krenem u prodavnicu a oko mene se već oseća brzina dana koji je pred nama. Volim kada čujem žamor, i obožavam sunce koje miluje beogradske fasade kao i snežni Kališ i Kosančićev venac - kaže glumica.
Komentari (0)